Кумалића Злата и Грга Антонић 0001    Једног дана у пјаној механи, 0002    у Задарју, котарскоме граду, 0003    састала се њемачка господа. 0004    Ту бијаше тридест капетана 0005    и тридесет младих бајрактара, 0006    и дванаест каурски војвода, 0007    и два бана з двије бановине: 0008    једно ти је дубровачки бане 0009    а друго је од Задарја бане. 0010    Редом сједе, редом пију пиво, 0011    све им редна по дружини ода, 0012    чаша скаче од руке до руке 0013    кајно тица од гране до гране. 0014    Кад им вино угријало тело, 0015    а ракија собет отворила, 0016    почеше се фалит у механи, 0017    доклена је који доходио 0018    низ Турћију, низ земљу пространу, 0019    који ли је мејдан задобио, 0020    који л’ турску посијеко главу, 0021    ко л’ Туркињу младу заробио, 0022    довео је својој бјелој кули 0023    да му измет чини на оџаку. 0024    Ондар вели дубровачки бане: 0025    »Не фалте се, млади капетани, 0026    капетани, ни ви бајрактари, 0027    не фалте се, не осрамот’те се, 0028    данас нејма бољега јунака 0029    у Задарју и око Задарја, 0030    чак до нашег бјела Дубровника, 0031    од мојега нејака сестрића, 0032    мог сестрића Пушкарић Лазара. 0033    Четири је добио мејдана, 0034    и скоро је био у Турћији, 0035    погубио бијесна Турчина 0036    а Мујагу Дукатаревића, 0037    скино ш њега робу и оружје, 0038    уфатио његова Гаврана; 0039    робу дере а носа оружје 0040    а јаше му вранца од мејдана 0041    на срамоту свој турској Крајини.« 0042    На то шути тридест капетана, 0043    и тридесет младих бајрактара, 0044    и дванаест каурски војвода, 0045    ал’ не шути млад задарски бане. 0046    Главу диже па овако каже: 0047    »Пријатељу, дубровачки бане, 0048    што ми свога Пушкарића фалиш 0049    да је добар јунак на мејдану, 0050    е тако ми крста и закона, 0051    данас бољег нејмаде јунака 0052    у Задарју и око Задарја, 0053    чак далеко па до Дубровника 0054    и бијела Беча њемачкога, 0055    од нашега Грге Антонића. 0056    Њему нејма нег осамнест љета 0057    а седам је добио мејдана, 0058    седам турски посијеко глава, 0059    троје турске разбио сватове, 0060    три дјевојке турске заробио, 0061    довео их својој танкој кули 0062    те му измет чине на оџаку. 0063    И скоро је био у Турћији, 0064    уфатио дав Турчина бијесна, 0065    уфатио бега Јакирлића 0066    и његова врана од мејдана, 0067    кога коња у Турћији нејма, 0068    што не лети утећ му не море, 0069    и побра му Панџић Хусејина 0070    и његова дебела зеленка, 0071    довео их својој танкој кули, 0072    Хусејина метно у тавницу, 0073    ђогата му у подруме свезо, 0074    Јакирлића држи у оџаку 0075    и његова претила Гаврана. 0076    Кад год Грга у механу пође, 0077    он узјаше бегова Гаврана, 0078    собом води бега савезана 0079    да му вода пред механом вранца 0080    доклен пије Грга у механи. 0081    Ако л’ ми се тому не вјерујеш, 0082    ти погледај механи на врата, 0083    видјет хоћеш бега савезана 0084    ђе он вода својега Гаврана. 0085    А погледај у ћоше механе, 0086    ено Грге ђе он пије пиво!« 0087    Кад то чуо дубровачки бане, 0088    он погледа пред пјану механу, 0089    видје бега ђе Гаврана вода, 0090    видје Гргу ђе он пије пиво. 0091    Ондар вели дубровачки бане: 0092    »Дите моје, Грга Антонићу, 0093    кад си таки јунак на мегдану, 0094    ајде са мном нашем Дубровнику, 0095    бјелу ћу ти начинити кулу 0096    покрај своје а бољу од своје. 0097    Још те хоћу оженити, сине, 0098    од оџака кога теби драго, 0099    а дјевојком којом теби драго.« 0100    А вели му Грга Антонићу: 0101    »Фала теби, дубровачки бане, 0102    на цурама и на бјелој кули, 0103    а тако ми моје вјере тврде 0104    ја с’ Латинком оженити нећу, 0105    нег Туркињом са турске Крајине, 0106    љепом Златом Кумалић Алаге, 0107    из Притоке, града бијелога, 0108    јали Златом, јал’ зеленом травом.« 0109    Опет вели дубровачки бане. 0110    »Бе не лудуј, Грга Антонићу, 0111    ти се врага и Турака прођи, 0112    и Златије Кумалић Алаге, 0113    јер је Злата на наму дјевојка 0114    па ниједног бајрактара нејма, 0115    бајрактара нити буљубаше, 0116    у Крајини и околовини, 0117    који Злати није муштерија, 0118    који за њу не би погинуо, 0119    а камоли мејдан дијелио: 0120    неће Турци лахко пушћат Злате, 0121    нећ’ се своје наносити главе 0122    ни бегова најахати вранца! 0123    Нут послушај, да ти чудо кажем, 0124    и како је с Турцим ратовати: 0125    Једном сјеђах у свом Дубровнику, 0126    са мном бјеше тридест капетана. 0127    Ми пијасмо црвенику вино 0128    док одаји одлећеше врата 0129    а упаде лахак књигоноша, 0130    чапку скида, под пазухо тура, 0131    и он нама добро јутро викну. 0132    Ми му љепо здрављем прифатили, 0133    књигоноша нам бесједи љепо: 0134    ─ Ох бога вам, латинска господо, 0135    које вам је дубровачки бане? ─ 0136    Капетани мене казиваше. 0137    Он ми књигу даде шаровиту, 0138    ја преломих печат на артији 0139    и прегледах књигу шаровиту. 0140    Књига бјеше са турске Крајине, 0141    од Турчина Мурат-капетана. 0142    Мени пише Мурат-капетане: 0143    ─ Господаре, дубровачки бане, 0144    чуо јесам а кажу ми људи 0145    да си добар јунак на мејдану, 0146    а и јеси соја госпоскога. 0147    У мене је подрасла дјевојка 0148    каке цуре низ Крајину нејма. 0149    На њу ми се ојрат натурио 0150    натурио Влахињић Алија. 0151    Ниј’ Алија Златина прилика 0152    јер је њега родила сељанка, 0153    а на име дебела Марија, 0154    у планини овце чувајући, 0155    повила га у овчије руно, 0156    овчијем га млеком задојила 0157    у опрегљу дома донијела, 0158    у колиби њега одранила, 0159    а Злату је родила госпоја 0160    у оџаку на меку душеку, 0161    у меку је повијала свилу, 0162    госпоскијем задојила мликом. 0163    Већ послушај што ћу говорити: 0164    ти покупи до триста хајдука, 0165    по дугије триста џефердара, 0166    изведи ји у киту планину. 0167    Кроз бијелу недјељицу дана 0168    оће наљећ Влахињић Алија, 0169    и навести моју несретницу. 0170    Дочекај га и погуби, бане, 0171    а уфати моју несретницу 0172    па је води Дубровнику билу, 0173    и узми је за вијерну љубу. 0174    Вољу зета дубровачкога бана 0175    нег Алију личког бајрактара. ─ 0176    То ја каза младим капетаним. 0177    То је њима врло мило било, 0178    пофалише мене у оџаку: 0179    ─ Ој, аферим, наша круно златна, 0180    када за те знају Крајишници, 0181    па ти цуре дају племените, 0182    и ми ћемо с тобом у планину 0183    и повести до триста хајдука, 0184    под дугије триста џефердара, 0185    дочекати Влахињић Алију, 0186    јал’ г’ убити јал’ г’ уфатит жива. 0187    Него, брзо ти се спремај, бане, 0188    а ми ћемо искупит хајдуке. ─ 0189    На те њима ја зафалих ријечи, 0190    и рјеч дадо да ћу се спремити, 0191    ш њима ићи у киту планину. 0192    Капетани на ноге скочише, 0193    сваки оде својој бјелој кули. 0194    Док с’ ја спреми на оџаку своме, 0195    дотле стиже тридест капетана, 0196    и за њима до триста хајдука 0197    са дугије триста џефердара 0198    и осталим рухом и оружјем. 0199    Кренусмо се у киту планину, 0200    три смо дана морем путовали, 0201    а три дана од горе до горе 0202    док дођосмо у киту планину. 0203    Пофатасмо стазе и богазе, 0204    и у тврде посједасмо кланце, 0205    а док неко пјевну низ планину. 0206    Колко јунак пјева гласовито, 0207    све са горе пољеташе лишће. 0208    Стадох брду гледат уз планину 0209    док се један Турчин помолио, 0210    на дорату, ко на горској вили. 0211    Какав му је, три га клала вука, 0212    преко ђема жваље развалио, 0213    да с’ савије бугар-кабаница 0214    не би коњу жваље затиснула. 0215    Турчин јаше, јасно попијева, 0216    завратио уз руке рукаве, 0217    а над очи фесић натурио, 0218    око њега облијеће ћорда 0219    ко шарена гуја око трна, 0220    на сапим му лијепа дјевојка. 0221    Боже мио, ко би Турчин био? 0222    То бијаше Огојеновићу. 0223    У зо час га одгојила мајка, 0224    сам удара на хиљаду Влаха! 0225    За њим јаше Влахињић Алија 0226    на његову колансуз алату, 0227    и он цуру носи на сапима, 0228    љепу Злату Мурат-капетана. 0229    Ја причека за зеленом јелом 0230    док наскака Огојеновићу. 0231    Ја прифати бистра џефердара, 0232    на Турчину нишан саставио 0233    а на пушки ватру наложио. 0234    Прну дорат на лијеву страну, 0235    на њем оста Одгојеновићу, 0236    нит он паде, ни ране допаде, 0237    нег му сину ћемерлија крива, 0238    а у богаз наћера дорина. 0239    Дочека га до триста хајдука, 0240    на њег живи огањ оборише. 0241    Тадај викну Влахињић Алија, 0242    а сину му крива ћемерлија: 0243    ─ О, не бој се, брате бајрактаре! ─ 0244    Па у богаз наћера алата. 0245    Кунем ти се, Антонић Гргуре, 0246    није прошо черек од сахата 0247    полу мени друштва исјекоше, 0248    полу гора оте јеловина. 0249    Ја побјегох низ планину пусту, 0250    а гони ме Одгојеновићу 0251    на својему претилу дорину. 0252    Не чудим се мојој бедевији 0253    што ме носи низ планину сама, 0254    већ дорату Одгојеновића 0255    јер на њему до двоје чељади. 0256    Стиже мене на дну од планине, 0257    не шћеде ме сабљом ударити, 0258    већ потеже челикли наџака 0259    пак ме удри неколико пута. 0260    Оваку ми рече лакрдију: 0261    ─ Ајде, бане, билу Дубровнику, 0262    љечи леђа од наџака мога, 0263    знаћеш њега до вијека твога! ─ 0264    Па на дизгин поврати дорина, 0265    уто стиже Влахињић Алија. 0266    Туј се оба побра састадоше, 0267    и одоше пољем пјевајући. 0268    А ја, јадан, док искупих друштво 0269    што остало по гори зеленој, 0270    повратих се мому Дубровнику. 0271    Ево од тадај четири године, 0272    кад год пухне спора југовина 0273    вазда ћутим Ибрине наџаке.« 0274    Тад му рече Грга Антонићу: 0275    »Страшивице, дубровачки бане, 0276    кунем ти се а вјеру ти дајем, 0277    ја се Злате оканити нећу 0278    док је жива на два рама глава. 0279    Ја имадем три магазе блага, 0280    на благо ћу сакупити војску, 0281    повест војску а повућ топове 0282    док изиђем на турску Крајину, 0283    дан данити, ноћи путовати 0284    покрај Лике док проведем војску 0285    и док дођем до Притоке биле; 0286    Притоку ћу лахко поробити, 0287    поробити па је запалити, 0288    уфатити Злату Кумалића, 0289    отален се натраг повратити, 0290    бјелодано с Турцима се бити, 0291    док се вратим низ земљу Турћију 0292    и док сиђем низ кршне Котаре 0293    до нашега Задра бијелога, 0294    и док сведем лијепу Златију. 0295    Назор хоћу Злату покрстити, 0296    па се с њоме, бане, оженити. 0297    Нису, бане, моји Котарани 0298    као твоји бљеди Дубровчани 0299    да ји сјеку по планини Турци.« 0300    Све то слуша беже Јакирлићу 0301    што говори Грга Антонићу, 0302    па повика грлом бијелијем: 0303    »Лахко, лахко, Грга Антонићу, 0304    није лахко до Притоке сићи, 0305    избавити Кумалину Злату, 0306    јер је Злата соја госпоскога 0307    госпоскога, па и јуначкога, 0308    за њу знаде сва бутум Крајина, 0309    сва Крајина и околовина. 0310    Што с’ се тако, Грга, помамио 0311    што с’ на вјери наске преварио, 0312    уфатио, Задру доводио, 0313    па се криво у механи фалиш!« 0314    То је Грги врло мука била, 0315    у мејани на ноге скочио, 0316    из механе на врата изиђе, 0317    Јакирлићу силе ударио, 0318    а овако њему бесједио: 0319    »Јакирлићу, пасије копиле, 0320    лахко ти је тавновати било 0321    у одаји, у оџаку моме, 0322    ал’ ћеш зиндан саде напунити.« 0323    Још повика: »Окрени Гаврана!« 0324    Ага свога окренуо вранца, 0325    узјаха га Грга Антонићу, 0326    а преда се бега прифатио, 0327    оћера га до бијеле куле. 0328    Како кули и авлији дође, 0329    он повика тавничара Ђура, 0330    па му даде бега Јакирлића: 0331    »Вод’ га, Ђуро, у тавницу баци, 0332    на њега ћеш гвожђе ударити, 0333    па у стјену тврду уковати!« 0334    Ђуро бега узе Јакирлића, 0335    одведе га на дно у тавницу, 0336    па на њега гвожђе ударио, 0337    челик-алку око грла бјела, 0338    лисичине на бијеле руке, 0339    а на ноге букагије тешке. 0340    Тврди синџир кроз алку провуче, 0341    закова га у студену стјену, 0342    па се натраг из тавнице врати. 0343    Још не бјеше затворио врата, 0344    а Јакирлић у тамници јекну, 0345    колко јекну ─ сва тамница звекну, 0346    а запишта као љута гуја. 0347    Колко ага јадовито пишти, 0348    би из дрва суза ударила 0349    а камоли не би из иксана. 0350    Ђуро му се натраг повратио, 0351    па он вели бегу Јакирлићу: 0352    »Што је, беже, једна женска главо, 0353    што ти одма у зиндану цвиљиш?! 0354    Ево има двадесет година 0355    како измет ја чиним зиндану, 0356    још у оца Грге Антонића, 0357    кроз пуније двадесет година. 0358    Јесте много падало сужања, 0359    али нико није процвилио 0360    барем прије шест мјесеца дана. 0361    А ти, беже, једна женска главо, 0362    чиме паде, одма цвиљет стаде, 0363    о’ шта си се, јадан, препануо, 0364    шта ли жалиш на оџаку своме?« 0365    А вели му беже Јакирлићу: 0366    »Тавничаре, мој по богу брате, 0367    је ли вјера, ја ћу казивати 0368    са шта одма у зиндану цвиљим.« 0369    Ђуро му се ближе примакнуо, 0370    па он бегу вако говорио: 0371    »Кунем ти се а вјеру ти дајем, 0372    тврђа ми је вјера од камена, 0373    прије би се камен растопио 0374    нег би Ђуро вјеру погазио.« 0375    Тад му вели беже Јакирлићу: 0376    »Тавничаре, мој брате по богу, 0377    сад сам чуо у пјаној механи 0378    шта говори Грга Антонићу, 0379    да ће војску подићи за благо, 0380    па је водит на турску Крајину, 0381    до Притоке, града бијелога, 0382    и Притоку листом поробити, 0383    уфатити Злату Кумалића 0384    па је свести Задру бијеломе 0385    назор цуру хоће покрстити, 0386    те се Грга ш њоме оженити. 0387    А сада је башн ајгоре доба, 0388    дома бега Кумалића нејма, 0389    отишо је бијелу Стамболу 0390    да агама свиђа агалуке, 0391    бајрактарим вади есамије, 0392    спахијама сићане берате, 0393    неће доћи за годину дана. 0394    А и то се врјеме пригодило: 0395    од Видова до Петрова дана 0396    за косидбу Турци прифатили, 0397    сви им коњи добри раседлани, 0398    раседлани паи отковани, 0399    на зелену траву изведени. 0400    А Грга им удрит изненада, 0401    много ће им квара учинити, 0402    стог ја цвилим у зиндану тврду. 0403    А њесам се ништа препануо, 0404    нит шта жалим на оџаку своме, 0405    него јадим, тавничаре Ђуро, 0406    што дивита ни калема нејмам 0407    и артије књиге без јазије, 0408    и што лахка књигоноше нејмам 0409    да начиним књигу шаровиту, 0410    да је лахку књигоноши дадем, 0411    нек је носи на турску Крајину 0412    до оџака кога њему кажем, 0413    да начиним хабер на Крајину 0414    нек с’ надају Грги Антонићу 0415    и његовој силовитој војсци, 0416    дао би му хиљаду дуката!« 0417    Кад то чуо Ђуро тавничаре, 0418    јоште му се ближе примакнуо, 0419    па он вели бегу Јакирлићу: 0420    »Је л’ истина, беже Јакирлићу? 0421    Ко би благо положио за те, 0422    ко ли дао хиљаду дуката?« 0423    А беже му вели Јакирлићу: 0424    »Истина је, тавничаре Ђуро! 0425    Ко б’ однио књигу на Крајину 0426    и дао је оном Крајишнику 0427    на ког књига гласи шаровита, 0428    он би дао хиљаду дуката!« 0429    Кад то чуо Ђуро тавничаре, 0430    одма бега гвожђа опростио, 0431    донесе му дивит и хартије, 0432    танка пера од орлова крила, 0433    па овако њему говорио: 0434    »Пиши, беже, књигу шаровиту, 0435    а ја ћу је носит на Крајину, 0436    Крајишнику кога мени кажеш!« 0437    Одма беже књигу начинио, 0438    на Турчина, Личког Мустај-бега. 0439    У књиги му вако бесједио: 0440    »Мустај-беже, све Крајине главо, 0441    добро види што ти књига пише, 0442    истина је, а превара није. 0443    Грга вам се у сватове спрема 0444    ради липе Кумалића Злате, 0445    баш са војске четерест хиљада 0446    и четерест од боја топова. 0447    Мого би вам удрит изненада 0448    и много вам начинити квара. 0449    Ја сам стога тавничару Ђуру 0450    обећао хиљаду дуката 0451    да донесе књигу на Крајину, 0452    да вас Грга не би преварио, 0453    изненада вама ударио 0454    и много вам квара учинио. 0455    Него, Беже, све Крајине главо, 0456    подај Ђуру хиљаду дуката. 0457    Ако жалиш жути маџарија, 0458    продај моје луке и чифлуке 0459    па наплати своје маџарије.« 0460    Књигу даде Ђуру тавничару, 0461    па му ваку рече лакрдију: 0462    »Тавничару, мој брате по богу, 0463    носи књигу на турску Крајину. 0464    Док ти сиђеш до широке Лике, 0465    до оџака Личког Мустај-бега, 0466    а он ће ти попутнину платит.« 0467    Књигу Ђуро јами тавничаре, 0468    у шапки јој мјесто начинио. 0469    Не шће бега у гвожђе метати, 0470    нег затвори на зиндану врата. 0471    Нејде Грги на бијелу кулу 0472    нег удари низ равну чаршију, 0473    док он сиђе на капију граду, 0474    а с капије пољем широкијем. 0475    Иде Ђуро и дневи и ноћи, 0476    док он сиђе на широку Лику, 0477    до оџака Личког Мустај-бега. 0478    У ахару Мустај-бега нађе, 0479    на сабаху ђе испија пиво, 0480    а седам га двори бајрактара, 0481    на оштре се подапрли ћорде. 0482    А кад Бегу Ђуро улазио, 0483    поклони се, бога нафалио, 0484    Мустај-бегу приступио руци. 0485    У руци му књигу оставио. 0486    А згледа се седам бајрактара, 0487    оклен ли је књига шаровита, 0488    није л’ књига од дуга мејдана, 0489    ко ће прије Бога умолити, 0490    и за Бега на мејдан изићи! 0491    Бег на књиги печат преломио, 0492    књигу гледа, главом помахује, 0493    а бјелијем зубом пошкрипује. 0494    Покрај себе сандук отворио, 0495    из њег узе хиљаду дуката, 0496    па ји даде тавничару Ђуру, 0497    а вако му рече лакрдију: 0498    »Нај то теби, тавничаре Ђуро, 0499    немој рећи да ти Беже плати 0500    што с’ до мене јеси замучио, 0501    ондар ћу ти платит захмедију 0502    кад вам сиђем до кршна Котара 0503    и поробим Котар до Задарја, 0504    погубим вам Гргу Антонића 0505    и избавим бега Јакирлића.« 0506    Отлена се Ђуро повратио, 0507    и он оде пољем зеленијем. 0508    Бег завика своје бајрактаре: 0509    »Полетите граду на капију, 0510    запалите два топа велика, 0511    нека иде јека низ Крајину, 0512    нека редом чују Крајишници, 0513    изнесите зелене бајраке, 0514    побите јих на росну ливаду, 0515    крај бајрака попните чадоре, 0516    испред њихе коње повежите, 0517    дочекујте моје Крајишнике, 0518    одма ће се почет окупљати.« 0519    У млађега поговора нејма, 0520    на табији топе запалише, 0521    на ливади побише бајраке, 0522    крај бајрака попеше чадоре, 0523    пред чадоре коње повезаше. 0524    Још говори Лички Мустај-беже: 0525    »Мој Зулићу, лахак бајрактаре, 0526    брже себе и зеленка спреми, 0527    гони коња до Притоке бјеле, 0528    абер подај у Притоку Турцим 0529    да се на њих силна војска спрема. 0530    Селам кажи Кумалића мајки 0531    нека кулу и авлију чува, 0532    нек не држи отворена врата, 0533    нека пази куда ода Злата, 0534    Грга јој се у сватове спрема 0535    од Задарја града бијелога 0536    баш са војске четерест хиљада. 0537    Отален ћеш повратит зеленка, 0538    ајде мени и конаку моме.« 0539    Кад то чуо Зулић-бајрактаре, 0540    брзо себе и зеленка спреми, 0541    па га јаше, гони до Притоке, 0542    абер агам даде у Притоци 0543    да се на њих силна војска спрема, 0544    селам каза Кумалића мајци 0545    ко што му је Беже говорио, 0546    па се натраг на Лику поврати 0547    до конака Личког Мустај-бега. 0548    Кад с’ скупила сила и Крајина 0549    под бијелом Мустај-бега кулом, 0550    у то доба и Бег се опреми, 0551    па широка узјаха Голуба, 0552    окрену га пољем зеленијем. 0553    Пред њим седам иде бајрактара, 0554    и за њиме сехрат и Крајина. 0555    Куд год ишли, на Кунару дошли, 0556    на зелену, велику пољану, 0557    крај великог студена бунара, 0558    туј ће чекат Гргу Антонића. 0559    Нека Бега на Кунар-планини, 0560    да ти саде од Притоке кажем, 0561    и старице Кумалића мајке, 0562    и бегове вјерне Саве слуге. 0563    Кад је био Сава разумио 0564    е зашто је Зулић долазио, 0565    онда иде Али-бега мајци, 0566    и кадуни полетио руци: 0567    »О кадуно, Кумалића мајко, 0568    молим ти се и руку ти љубим, 0569    сутра данак Петровдан освиће, 0570    да ми изун и бесједу дадеш 0571    и алата бегова једека, 0572    и његову ђузел ђеисију, 0573    да ја идем до бијеле цркве, 0574    да се молим богу по закону.« 0575    Кадуна му изун поклонила, 0576    и даде му коња и аљине. 0577    Види Саве, родила га курва, 0578    он се свуче па се преобуче, 0579    све бегове обуче хаљине, 0580    а бегово припаса оружје, 0581    брже сиђе низ бијелу кулу 0582    у подруме до коња алата. 0583    Алата је такум учинио, 0584    изведе га пред бијелу кулу, 0585    окренуо, па га узјахао, 0586    поћера га пољем зеленијем. 0587    Нејде Сава цркви манастиру 0588    него право Задру и Котару. 0589    До сабаха и огранка сунца 0590    Сава сиђе до тврда Задарја. 0591    На велико чудо ударио: 0592    колико је поље пред Задарјем 0593    све је влашка притиснула војска, 0594    коњ до коња, Маџар до Маџара, 0595    шапка капа ко и црна чавка, 0596    бојно копље кајно боровина. 0597    Све попети зелени чадори, 0598    под чадорим сједе капетани. 0599    Туда Сава проћера алата 0600    до бијеле Антонића куле. 0601    Кад му кули и авлији дође, 0602    ал’ се вранац испод куле вода, 0603    водају га четири Маџара 0604    у четири чатали јулара. 0605    Сава свога разјаха алата, 0606    нит га вода, нит га кому даје, 0607    нег му дизгин за јабуку баци, 0608    и сам му се поче окретати. 0609    Ето Саве уз бијелу кулу, 0610    ђено сједи Грга Антонићу 0611    и код њега тридест капетана. 0612    Све спремљено за полазак било, 0613    Грга црне чизме обуваше. 0614    Сава слуга добро јутро викну, 0615    капетани прифатише здрављем, 0616    а најпошље Грга Антонићу: 0617    »Да си здраво, слуго Кумалића, 0618    од Притоке града бијелога, 0619    је л’ ти беже дошо из Стамбола, 0620    је ли здраво на оџаку Злата, 0621    просе ли је Крајишници редом, 0622    оће л’ Злата кога Крајишника 0623    али чека Гргу Антонића, 0624    док јој Грга у сватове дође? 0625    Виђе л’, Сава, киту и сватове, 0626    има ли се на Крајину с чиме?« 0627    А вели му Сава службениче: 0628    »Господине Грга Антонићу, 0629    није беже дошо из Стамбола, 0630    ено Злате на бијелој кули, 0631    све је редом просе Крајишници, 0632    сви је просе, поноси се Злата. 0633    Видјех твоју киту и сватове, 0634    ти би имо на Крајину ш чиме 0635    да нијесу разабрали Турци 0636    да се њима у сватове спремаш. 0637    Ал’ је абер дошо на Крајину, 0638    бег је Лички покупио војску, 0639    сву Крајину и околовину, 0640    што год има турски поглавица, 0641    поглавица па и набодица, 0642    и турскије млади бајрактара, 0643    све је сишло на широку Лику. 0644    Куд ће отлен окренути Турци, 0645    не знам, Грга, живота ми мога. 0646    Куд гођ крену и уфате кланце, 0647    да си вила па да имаш крила, 0648    не би тјело пронијело перје, 0649    а камоли да би проходио 0650    и сватове своје проводио. 0651    Већ ако ћеш мене послушати, 0652    господаре, ти застави војску, 0653    испод Задра десет-дванест дана, 0654    доклен ће се разасути Турци, 0655    чекат неће у тврдијем кланцим, 0656    јер је вакат њима од косидбе, 0657    вратиће се сваки својој кули, 0658    слушат Личког Мустај-бега неће, 0659    ми ћемо онда подигнути војску, 0660    водит војску на турску Крајину, 0661    до Притоке, града бијелога, 0662    тако ћемо Турке преварити, 0663    и Златију цуру избавити, 0664    тебе Грга ш њоме оженити. 0665    Ја ћу бити калауз пред војском. 0666    Кад дођемо до Притоке бјеле, 0667    прије зоре, а по ноћи тавној, 0668    водићу те Кумалића кули, 0669    ја ћу смамит на авлију Злату, 0670    за руку је бјелу уфатити 0671    теби, бели, Грга, дофатити, 0672    извуци је за се на Гаврана, 0673    бјежи ш њоме у своју ордију.« 0674    Кад то зачу Антонић Гргуре, 0675    у џепове завлачио руке, 0676    даде Сави стотину дуката. 0677    Још му ваку вели лакрдију: 0678    »Ај аферим, Кумалића слуго, 0679    кад си мени абер доносио 0680    да је Турцим абер долазио 0681    и да су се окупили Турци 0682    чекат мене и моје сватове.« 0683    Одма Грга тертиб промјенио, 0684    силну своју војску заставио 0685    за петнаест бијелије дана, 0686    када хода на Крајину нејма. 0687    Нека Грге, нека сједи с војском, 0688    да вам сада ја за Турке причам. 0689    Лички беже и ш њим Крајишници 0690    чека Гргу на Кунар-планини 0691    за бијелу недјељицу дана. 0692    Кад им осмо јутро освануло, 0693    навалише многи Крајишници 0694    до чадора Личког Мустај-бега, 0695    Мустај-бегу вако говорили: 0696    »Пуштај наске низ нашу Крајину, 0697    сад је нама вакат од косидбе, 0698    теби књига лаже шаровита, 0699    никад Грга на Крајину неће 0700    ради љепе Кумалића Злате. 0701    Кад би даље на планини били, 0702    ми ливаде не би покосили, 0703    чиме бисмо коње изранили?« 0704    На то Беже пушти Крајишнике, 0705    сваки оде својој танкој кули, 0706    а Мустај-бег на широку Лику. 0707    Тако стало још недјељу дана, 0708    онда Грга подигнуо војску 0709    и повуко од боја топове. 0710    Кад се турској међи примакнуо, 0711    у ордији тертиб преокрено, 0712    дан данити, ноћи путовати. 0713    Сава слуга калауз пред војском 0714    док проведе покрај Лике војску 0715    и доведе под Притоку бјелу, 0716    под Притоку у поље зелено, 0717    ископаше метеризе тврде, 0718    оплетоше по пољу кошеве, 0719    навалише на њихе топове, 0720    окренуше на четири стране, 0721    и растово коље покуцаше 0722    да коњу маха нејма ни јунаку. 0723    Кад рекоше да се утврдише 0724    и зорицу рану дочекаше, 0725    онда Сава узјаха алата, 0726    Грг’ Антонић бегова Гаврана, 0727    широкијем пољем ударише 0728    до бијеле Кумалића куле. 0729    Кад се кули примакнули близу, 0730    Сава свога растрка алата, 0731    коња трче а из грла виче: 0732    »Мати моја, кукавице сиња, 0733    мати моја, бега Кумалића, 0734    брже стрчи низ бијелу кулу, 0735    отвори ми на авлији врата, 0736    ево твога из Стамбола сина. 0737    На ватру сам ударио живу 0738    под Притоком, у пољу зелену, 0739    а љута ме уфатила гуја, 0740    љута гуја Грга Антонићу, 0741    готово је мене достигнути, 0742    нећу л’ своју унијети главу 0743    у бијелу од камена кулу.« 0744    Ал’ кадуна бјеше уранила, 0745    на се турски авдест ударила, 0746    и клањала турскога сабаха. 0747    Истом дову бјеше учинила. 0748    Кад зачула што јој Сава виче, 0749    ондар викну Злату племениту: 0750    »Златко моја, кукавице сиња, 0751    брже стрчи низ бијелу кулу 0752    и отвори од авлије врата, 0753    ето теби брата Али-бега, 0754    из Стамбола, града бијелога. 0755    На ватру је ударио живу, 0756    под Притоком, у пољу зелену, 0757    а љута га прифатила гуја, 0758    љута гуја Грга Антонићу. 0759    Нећу л’ своју унијети главу 0760    у бијелу од камена кулу.« 0761    Кад то чула Златка племенита, 0762    она својој говорила мајци: 0763    »Мати моја, лијепог ми дина, 0764    оно није аваз Али-бега, 0765    ја се бојим каке пријеваре, 0766    ја не смијем отворит авлије. 0767    Је л’ ти селам Лика отпремио 0768    да се добро на оџаку чуваш?« 0769    Стара мајка пожељела синка, 0770    не вјерује што говори Злата, 0771    него на њу зохор учинила: 0772    »Али-бег је био у Стамболу, 0773    у Стамболу аваз промјенио, 0774    јер је пио воду из бунара, 0775    брже трчи, отвори авлију.« 0776    Оћера је низ бијелу кулу, 0777    а све гледа са пенџера стара, 0778    како Злата на авлију сиђе 0779    и отвори канат на авлији. 0780    У то доба Сава на алату 0781    а за њиме Гргур на Галину. 0782    Видје Злата Саву и Гргура, 0783    нејма када затворити врата, 0784    него натраг побјеже у кулу. 0785    А Сава је стиже на алату, 0786    уфати је за бијелу руку, 0787    дофати је Грги Антонићу, 0788    Грга је за се диже на Гаврана, 0789    и побјеже из мермер-авлије. 0790    Све то гледа са пенџера стара, 0791    у јаду јој на ум припануло 0792    те притрка китну чивилуку, 0793    па прифати везену шишану. 0794    Кад се опет до пенџера врати, 0795    истом Сава на авлијска врата 0796    да ишћера претила алата. 0797    А стара га са пенџера гађа, 0798    лоше гађа а боље погађа, 0799    међу плећа с два синџирли зрна, 0800    живо су му срце прекинула, 0801    и на прса зрна излазила. 0802    Сава паде низ коња алата, 0803    Сава паде, добар алат стаде. 0804    А старица низ кулу сатрка, 0805    у авлију уведе алата, 0806    на авлији затворила врата. 0807    Пушта коња у топле подруме, 0808    а потрка уз бијелу кулу. 0809    Из оџака главњу прифатила, 0810    по сачаке кули излазила, 0811    ђено стоји гвоздена прангија, 0812    а стара јој живу ватру даје. 0813    Када пуче гвоздена прангија, 0814    оде јека на четири стране, 0815    јека сиђе на широку Лику 0816    до оџака Личког Мустај-бега. 0817    Али Беже бјеше уранио 0818    и на пенџер главу наслонио 0819    и гледаше брду уз планину. 0820    Док он зачу јеку од прангије, 0821    одма се је јаду осјетио, 0822    па повика бајрактара свога, 0823    Ибрахима Одгојеновића, 0824    јера Ибро бјеше на авлији: 0825    »Ибрахиме, лахак бајрактаре, 0826    чу л’ ти каку јеку на авлији?« 0827    »Чух бога ми, Лички Мустај-беже! 0828    Јека дође од Притоке бјеле, 0829    ја би реко, и би се заклео 0830    да је јека гвоздене прангије 0831    са бијеле Кумалића куле.« 0832    Опет викну Мустај-беже Лички: 0833    »Авај мени до бога милога, 0834    богами је Грга ударио 0835    до Притоке града бијелога 0836    баш са својом силовитом војском. 0837    Притоку ће нашу поробити, 0838    Кумалића Злату заробити, 0839    стару мајку ногам погазити. 0840    Вичи, Ибро, моје бајрактаре, 0841    брже палте од боја топове, 0842    абер дајте низ турску Крајину, 0843    а добре нам коње опремајте.« 0844    Бајрактари на ноге скочише, 0845    запалише два топа велика 0846    на табији Личког Мустај-бега, 0847    два уједно а двадест заједно. 0848    Оде јека низ турску Крајину. 0849    Јеку чули листом Крајишници, 0850    чим је чули, јесу разумили 0851    да је, бели, Бегу за невољу, 0852    да су негди Влади ударили. 0853    Таки адет бјеше у Турака, 0854    кад год чују јеку од топова, 0855    ко је коњик, притеже колане, 0856    ко ли пјешак, обува опанке, 0857    и свак трче на широку Лику. 0858    Још Бег викну ускок-Рада Малог: 0859    »Радојица, моје дјете драго, 0860    брже свога опреми зеленка, 0861    гони коња до воде Ситнице, 0862    до Ситнице и чекмек-ћуприје, 0863    па ћеш онди коња заставити, 0864    ћемерлију криву извадити. 0865    Сад ће моји испадати Турци, 0866    набодице и крвопилице, 0867    не дај њима на ћуприју прећи 0868    док не стигнем на Голубу моме.« 0869    У млађега поговора нејма, 0870    брже спреми дебела зеленка 0871    а још брже на ћуприју сиђе. 0872    Истом стаде код чекмек-ћуприје, 0873    док почеше испадати Турци, 0874    набодице и крвопилице. 0875    Ником не да на ћуприју Раде. 0876    Јека стаде покрај воде хладне, 0877    док ево ти Цифре Хасан-аге 0878    на својему претилу ђогату 0879    са хиљаду тимарли спахија. 0880    Како ага на ћуприју дође, 0881    ускок-Раду добро јутро викну, 0882    Радојица здрављем прифатио. 0883    Још му ага вели са ђогата: 0884    »Ускок-Раде, слуго Мустај-бега, 0885    брже дигни чекму на ћуприји, 0886    да ја свога проћерам ђогата 0887    и проведем тимарли спахије, 0888    под Притоку, у поље зелено, 0889    да окушам тимарли спахије, 0890    зашто једу чара честитога.« 0891    Раде диже на чекмек ћуприју, 0892    ага прође, проведе спахије. 0893    Више Раде нико не да проћи 0894    док не дође Лички Мустај-беже. 0895    Ах да видиш Цифре Хасан-аге 0896    кад проведе под Притоку друштво, 0897    под Притоку, у поље зелено, 0898    дочека га Грга Антонићу 0899    на топове и на топракале. 0900    Часком агу и спахије врати 0901    уз Кунару студену бунару. 0902    Туде ага искупи спахије, 0903    разреди их по богазим тврдим. 0904    А све чува на ћуприји Раде 0905    докле стиже Беже на Голубу, 0906    и за њиме сехрат и Крајина. 0907    Па нејиду под Притоку бјелу 0908    веће право у Кунар-планину, 0909    у планину, на дугу пољану. 0910    Ту је Беже разјахо Голуба, 0911    себи турске поглавице виче, 0912    с њима тертиб чини на планини, 0913    како ће се удрит с Каурима. 0914    А док викну Ибрахиме Тале: 0915    »Мустај-беже, све Крајине главо, 0916    ако ћете послушати Тала, 0917    Тале ће вам тертиб учинити.« 0918    Рекоше му турске поглавице: 0919    »Дедер кажи, како мислиш, Тале!« 0920    А Тале им поче говорити: 0921    »Начетверо раздјелите војску, 0922    узми једну Лички Мустај-беже, 0923    другу узми Цифра Хасан-ага, 0924    узми трећу Ђејван-дедо стари, 0925    а четврту од Кладуше Мујо, 0926    свед’те војску под Притоку бјелу, 0927    па с четири ударите стране, 0928    пак што нам бог и срећа даде.« 0929    Кад то чуо Лички Мустај-беже 0930    и остале турске поглавице, 0931    сви рекоше, Тала послушаше, 0932    начетверо војску раздјелише, 0933    и сведоше под Притоку бјелу. 0934    Алакнуше, бога споменуше, 0935    су четири стране ударише. 0936    Дочека их Грга Антонићу 0937    на топове и на топракале. 0938    Усу лунта као смрека густа, 0939    ал’ узмака у Турака нејма. 0940    Истргаше глиге и параде 0941    узафтише ватру од топова, 0942    у пољу се сва измјеша војска, 0943    грми, сјева, крв се пролијева. 0944    Сабље звече, рањеници јече, 0945    пала тама од неба до тала, 0946    ни брат брата познати не може 0947    а камоли Турчин Каурина. 0948    По чему се они познаваху? 0949    Турчин пани, ал’ ране допани, 0950    одма виче: »Алах и Алија!« 0951    Маџар пани, ал’ ране допани, 0952    одма виче: »Језус и Марија!« 0953    Ками ће му помоћи Марија 0954    кога гони Мујо и Алија! 0955    Ђењак био четири сахата, 0956    ђењак био па се растурио. 0957    Разбише се у пољу солдати, 0958    у планине на четири стране, 0959    на бојишту Турци остадоше. 0960    Лички беже по бојишту ода 0961    док потрефи буљубашу Муја, 0962    и он води претила Ђогата, 0963    поцрнио као чавка црна, 0964    на њем робе ни аљине нејма, 0965    у Ђогата гриве ни перчина, 0966    већ све ватра однијела жива. 0967    Бег Хрњицу за дружину пита. 0968    Хрњо каже да дружине нејма, 0969    нити знаде куд су ни како су, 0970    него Бегу вели лакрдију: 0971    »Јаш’мо, Беже, коње од мејдана, 0972    да идемо на Кунар-планину, 0973    на Кунару студену бунару. 0974    Онди има наши Крајишника, 0975    сазнаћемо што ј’ од друштва било!« 0976    Бег послуша, узјаха Голуба, 0977    Мујо свога претила Ђогина, 0978    оћераше на Кунар-планину. 0979    Кад дођоше до воде бунара, 0980    туј нађоше Ћејван-деда старог, 0981    и код њега Цифру Хасан-агу 0982    су неколко Крајшника млади. 0983    Бег одјаха са коња Голуба 0984    ниједног му бајрактара нејма, 0985    нејма Мују гојена Халила, 0986    а нејма им од Орашца Тала. 0987    Мало сјели и отпочинули, 0988    почеше се искупљати Турци. 0989    Неки носи посјечену главу, 0990    неки води роба савезана, 0991    неки срму носи и оружје, 0992    неки води рањенога друга. 0993    Кад се добро окупили били, 0994    све Бег пита Крајишника млади, 0995    једа њему кога бајрактара, 0996    видје л’ ико Гргу Антонића, 0997    је л’ однио Злату Кумалића. 0998    Нико не зна да то Бегу каже. 0999    Беже свога узјаха Голуба, 1000    па окрену брду уз планину, 1001    док он срете до три бајрактара: 1002    свог Зулића, Мујова Халила, 1003    и сокола Ћејвановић Меха, 1004    добре коње воде за дизгине. 1005    Њима Беже турски селам викну, 1006    Бајрактари селам прифатише. 1007    А пита их Лички Мустај-беже: 1008    »Дјецо моја, бајрактари млади, 1009    једа иђе Грге Антонића 1010    и лијепе Злате Кумалића?« 1011    Проговара Мујагин Халиле: 1012    »Мустај-беже, све Крајине крило, 1013    бог убио бега Јакирлића, 1014    храни врана пет година дана, 1015    не храни га ко је коњска храна 1016    све му арпу оступану дава 1017    док му вранац кости утврдио, 1018    додаде га оном душманину, 1019    утече нам Грга уз планину, 1020    и на сапим однесе Златију. 1021    Гонисмо га, вјеру ти задајем, 1022    до просјека и студене стјене, 1023    један вранац а двоје чељади, 1024    он искочи на студену стјену. 1025    Искочит нам коњи не могоше, 1026    код просјека на студену стјену. 1027    Ми с’ вратисмо брду низ планину. 1028    А вели им Лички Мустај-беже: 1029    »Дицо моја, млади бајрактари, 1030    оде л’ ико за њим уз планину?« 1031    »Оде, Беже, Врцић Ибрахиме, 1032    на његову бијесну дорату, 1033    оде, Беже, Влахињић Алија, 1034    оде, Беже, Накић Хусејине, 1035    на својему претилу ђогату, 1036    њихови су коњи искочили, 1037    виш не знамо шта се тамо ради.« 1038    Тад Бег јекну, сва планина звекну, 1039    уз планину оћера Голуба. 1040    А да видиш до три бајрактара, 1041    а Врцића и Зулића ш њиме, 1042    и Панчића на ђогату своме, 1043    они гоне Гргу Антонића, 1044    до зелена поља котарскога. 1045    А кад пољу котарскоме били, 1046    добра вранца товар освојио 1047    поче пољем вранац узмицати, 1048    бајрактарски коњи примицати. 1049    Стиже Врцић на дорату вранца, 1050    па завика грлом бијелијем: 1051    »О дивојко, Кумалића Злато, 1052    сагни главу на лијеву страну, 1053    да те бритка не прифати ћорда!« 1054    Позна Злата грло бајрактара, 1055    она писну кајно љута гуја, 1056    а завика грлом бијелијем: 1057    »У зо час ме миловала мајка, 1058    а у горе косе одгојила 1059    и оплела дуге плетенице, 1060    душманин ји свезо око врата, 1061    својом главом макнути не могу. 1062    Него удри, брате бајрактаре, 1063    ти не жали мене посијећи, 1064    волим данас погинути млада 1065    нег остати у каурске руке.« 1066    Неће бајро да дјевојке сјече, 1067    нег крај вранца натјера дората, 1068    да испрека Каурина гађа. 1069    А повика лијепа дјевојка: 1070    »Не пореди, брате бајрактаре, 1071    пуне су му двије пушке мале, 1072    јал’ ће убит тебе, јал’ дорина!« 1073    За то бајро ни да чује неће, 1074    испореди покрај вранца дора. 1075    Види Грге, родила га курва! 1076    Он потеже двије пушке мале, 1077    под Врцићем убио дорина. 1078    Паде дорат у зелену траву, 1079    а достиже Влахињић Алија 1080    на алату силна душманина. 1081    И он викну Кумалића Злату: 1082    »О дјевојко, Кумалића Злато, 1083    сагни главу на лијеву страну!« 1084    И њег позна по авазу Злата, 1085    па говори Влахињић Алији: 1086    »Е Аиља, Бегов бајрактаре, 1087    у зо час ме мајка миловала, 1088    у горе ми косе одгојила 1089    и оплела дуге плетенице, 1090    душманин ји свезо око врата, 1091    својом главом помакнут не могу! 1092    Сјеци, Але, ти не жали Злате, 1093    алал теби моја крвца била, 1094    волим млада данас погинути 1095    нег остати у душманске руке.« 1096    Але неће да Златије сјече, 1097    нег крај вранца наћера алата, 1098    а викну га племенита Злата: 1099    »Не пореди, брате бајрактаре, 1100    сад је Грга пушке напунио, 1101    ја ће тебе убит, јал’ алата.« 1102    За то бајро ни да хаје неће, 1103    већ алата упореди с вранцом 1104    да испрјека душманина гађа. 1105    Види Грге, родила га свиња! 1106    Он потеже двије пушке мале, 1107    уби алата по оба колана, 1108    алат паде у зелену траву. 1109    На ноге се дочекао Але, 1110    а кад видје да му друге нејма, 1111    с врата сману бистра гарабина, 1112    пружи пушку низ бијелу руку, 1113    десном на њој ватру наложио 1114    а на вранцу нишан уфатио. 1115    Вранац паде на главу у траву, 1116    преко њега Грга прелетио 1117    и по њему Кумалића Злата. 1118    У то доба доскочи Алија, 1119    па за грло Гргу уфатио. 1120    У то стиже Панџић Хусејине, 1121    брже сјаха са ђогата свога 1122    па прискочи Грги Антонићу, 1123    и поможе Влахињић Алији 1124    докле Грги савезаше руке, 1125    и од њега цуру раставише. 1126    Отален се натраг повратише, 1127    поведоше Гргу савезана, 1128    на ђогату Кумалића Злату. 1129    Кад изишли брдом на планину, 1130    долазили до студене стјене, 1131    а од стјене стрмо полазили, 1132    запјеваше сва три бајрактара: 1133    »Весели се, бег Мустај-бег Лички, 1134    ето наске здраво низ планину, 1135    вратили смо Кумалића Злату, 1136    водимо ти Гргу Антонића 1137    свезаније наопако рука, 1138    рад’ од њега што је теби драго!« 1139    Чу Бег пјесму своји бајрактара; 1140    колико се томе веселио, 1141    радосне му сузе удариле. 1142    У то срете сва три бајрактара 1143    па он њима турски селам викну, 1144    бајрактари селам прифатише. 1145    Беже шири своје бјеле руке, 1146    па он грли своје бајрактаре, 1147    и свакога међу очи љуби. 1148    »Еј, аферим, моји соколови, 1149    вазди вама бог помого јаки, 1150    и вазда вам примицале ћорде, 1151    на мејдану прам дин-душманину, 1152    свијето вам образ у дружини, 1153    остало вам име у народу, 1154    док је вјека и овога свјета 1155    никад ваше име не умрло!« 1156    Бег с ш њима низ планину врати, 1157    бајре Гргу воде савезана. 1158    Кад сиђоше до воде бунара, 1159    ђе с’ остала искупља Крајина, 1160    свак дочека до три бајрактара, 1161    и свак њима: »Бе аферим«, виче, 1162    »кад Крајини образ освјетљасте 1163    Кумалића Злату повратисте, 1164    савезана Гргу доведосте!« 1165    Отален се Турци подигоше, 1166    под Притоку у поље зелено. 1167    Ту шехите своје искупише, 1168    искупише па ји покопаше, 1169    рањенике своје понесоше. 1170    Ниже куле бега Јакирлића 1171    објесише Гргу Антонића, 1172    а Златију мајци предадоше, 1173    и свак оде својој танкој кули, 1174    Лички беже на широку Лику.